4. фебруар - Светски дан борбе против рака: Превенцијом до очувања здравља2022-02-03 09:40:10 |
|
|---|---|
 Малигне болести су, према броју оболелих на другом месту и у Свету и код нас. Према проценама Светске здравствене организације у свету је 2020.године умрло око 10 милиона људи од малигних тумора, при чему су најзаступљенији рак плућа (1,8 милиона смртних случајева), затим рак дебелог црева, рак јетре, рак желуца и дојке. У Србији је током 2019. године оболело од рака 42.290 особа, а умрло је 21.340 особа. Унашој средини мушкарци најчешће оболевају од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.Са продужетком очекиваног трајања живота и укупним порастом становништва, уз присуство познатих фактора ризика, повећао се и укупан број оболелих од рака. Процене су да је у свету око 1/3 свих смртних исхода од рака у вези са 5 водећих фактора ризика (повезаних са понашањем и исхраном), а то су : висок индекс телесне масе, низак уносом воћа и поврћа, недостатак физичке активности, употреба дувана и алкохола. Кључне активности за контролу малигних болести су превентивне активности. Процењује се да чак 40% малигних болести може бити избегнуто променом животног стила: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање. Пандемија COVID-19 одразила се, у целом свету, на комплетан систем здравствених услуга усмерених ка раном откривању и адекватном лечењу малигних болести. Утицај који ће пандемија COVID-19 имати на дијагностику и лечење рака, осећаће се и у годнама које долазе. Циљ кампање је да се јасно укаже на новонастале, актуелне и глобалне проблеме који оптерећују све учеснике у процесу превенције, дијагностике и лечења малигних болести. |
31. јануар – Национални дан без дувана „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА”2022-01-28 11:43:57 |
 Научно је доказано да је пушење један од главних узрочника кардиоваскуларних обољења, обољења респираторног система, почев од обичних прехлада, преко грипа, све до упала плућа изазваних инфективним узрочницима, као и директна веза између пушења и преко 20 типова и подтипова малигних обољења. На свету, скоро сваки четврти одрасли становник пуши, при чему скоро 80% пушача живи у земљама са ниским и средњим приходима. 8 милиона људи сваке године превремено умре услед употребе дувана. У Србији, најмање 15.000 људи сваке године превремено умре због штетних ефеката ове навике. Истраживање здравља становништва Србијеиз 2019. године, показује да 31,9% становника Србије старијих од 15 година су пушачи. Највећи број пушача има 45 – 54 године, али забрињава податак да је 14,4% пушача старости између 15 и 19 година, што одговара средњошколском периоду. Пандемија COVID-19 проблему пушења дала је нову здравствену димензију . Научно је доказано да корисници дуванских производа представљају осетљивију групу како у погледу заражавања, тако и у смислу развоја тежих клиничких форми болести. Сам пут заражавања је лакши код пушача услед чешћег додиривања делова лица прстима током коришћења цигарета и других дуванских производа. Посебан ризик од заражавања представљају дувански производи које могу користити више особа – попут наргила, мада то могу бити и електронски дувански производи. Пушење и употреба дувана негативно делују на имуни систем, што отежава способност организма да се брани од инфекције. Уз то, већина пушача има редукован капацитет плућа што представља проблем управо код упала плућа –када је потреба организма за кисеоником повећана или када је могућност да се кисеоник адекватно искористи смањена. И поред доказа о повећаном ризику код пушача, резултати истраживања Канцеларије за превенцију пушења из 2020. године показују да 91%, пушача, у нашој земљи,није престала да пуши, 4% пушача у првој години пандемије је чак повећало број попушених цигарета на дневном нивоу. Само 1% њих је током 2020. престало да пуши.Пандемија ће несумњиво оставити несагледиве последице у свим сферама друштва. Морамо радити на томе да се ослободимо свих додатних ризика, да редукујемо све остале претње по здравље, како би смо имали капацитете да санирамо оно што COVID-19 оставља за собом. Здравље морамо да чувамо брижљивије него икад. Сваки дан јев ажан.
Сваки дан без дувана је – ДОБАР ДАН
|
EВРОПСКА НЕДЕЉА ПРЕВЕНЦИЈЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ2022-01-18 08:37:36 |
 ШТА JE РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?Рак грлића материце је злоћудни тумор, локализован на доњем делу материце окренутом ка вагини, који настаје када се неке ћелије грлића материце измене и почну да се неконтролисано умножавају. Најчешће се јавља између 35. и 50. године живота. ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ? МОЖЕ се спречити откривањем раних премалигних промена у ћелијама површинског слоја грлића материце. Неке од ових промена су благе, често без икаквих симптома, и могу се спонтано повући, али постоје и оне које, уколико се на време не уклоне, у периоду од неколико година могу да прерасту у рак грлића материце. СИМПТОМИ КОЈИ УПОЗОРАВАЈУ НА ПОСТОЈАЊЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ су: крварење у току и након сексуалног односа, крварење између две менструације, продужено менструално крварење, крварење након менопаузе, појачани вагинални секрет и поред примењене терапије, поновљене ранице или оштећења слузокоже грлића, бол у крстима или нози, отицање ноге. Постојање једног или више наведених симптома буди сумњу на постојање рака грлића материце и никако их не треба занемарити, нарочито уколико трају дуже времена или уколико се понављају. Уколико их уочите, обратите се лекару! |
Европска недеља превенције рака грлића материце 17-23. јануара 2022. године 2022-01-14 12:13:41 |
 Ове године обележава се под слоганом „БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ КОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО КАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ“. Циљ кампање је да подстакне све жене, да размишљају о значају очувања свог репродуктивног здравља и да их мотивише да одвоје макар један дан у години и обаве превентивни преглед. Прегледом се могу благовремено открити ране премалигне промене и спречити даљи развој болести. За готово све случајеве рака грлића материце одговоран је Хумани папилома вирус (ХПВ). Природни ток ове инфекције омогућава да се предузму мере којима се спречава појава обољења, као и мере које омогућавају рано откривање премалигних промена, чиме се веома успешно зауставља даљи развој болести. И поред доказаних мера превенције рак грлића материце у нашој земљи наставља да буде један од водећих узрока обољевања и умирања, у женској популацији. Годишње око 1.000 жена оболи и приближно 500 изгуби живот, због чега је наша земља на неславном петом месту у Европи по обољевању и умирању од ове болести, која се може спречити. Последњих година приметно је повећање броја случајева у млађој популацији, од 15-49 година. Један од разлога велике смртности од овог обољења је чињеница да је у првој фази болест углавном без симптома, па се готово 2/3 жена први пут јави гинекологу када је болест већ узела маха. Редовни прегледи код изабраног гинеколога, спровођење програма организованог скрининга и програма вакцинације против ХПВ инфекције, имају највећи значај у превенцији ове болести. |
Светски дан хране 2021. Производња хране и будућност планете су (и) у нашим рукама2021-10-15 10:09:31 |
 Пандемија COVID-19, у протекле две године, уверила нас је да је здравље неопходан услов опстанка и напретка друштва на свим нивоима, али када је здрављр нарушено представља озбиљан фактор дестабилизације и неизвесности. Ова пандемија несумњиво има несагледиве последице и у области доступности и безбедности хране широм света. Таква ситуација би могла да утиче на повећање броја гладних у свету, са постојећих 690 милиона за још100 милиона људи. За то време око 14% глобално произведених намирница пропада услед неадекватне производње, чувања, транспорта, а чак 17% хране која дође до крајњих потрошача никад не буде искоришћена– буде бачена.Такође, процењује се да чак око 3 милијарде људи нема довољне количине здраве хране, а да око 10% светске популације користи храну која је загађена бактеријама, вирусима, паразитима или хемикалијама.С друге стране, актуелна пандемија није потиснула неке друге, проблеме, као што је проблем прекомерне тежине или гојазности, јер у свету и даље скоро 2 милијарде људи има прекомерну тежину или је гојазно. Чињенице да мали прозвођачи производе више од 33% светских количина намирница, као и да системи производње хране широм света упошљавају око милијарду људи - указују на важност уређења и унапређења ове делатности, нарочито у актуелним, пандемијским околностима. СВИ МИ, СВАКОГ ДАНА можемо бити носиоци промена у системима производње хране. • Увек треба бирати разноврсне свеже намирнице уместо високообрађених. • Можемо обогатити своју исхрану протеинима из биљака, нпр. из коштуњавог воћа или махунарки. Ове намирнице су јефтиније од животињских протеина, а притом су и неупоредиво мање шкодљиве по нашу планету. • Можемо добро испланирати сваку куповину намирница и припрему хране – тако да избегнемо стварање вишкова, пропадање и бацање хране. • Кад год можемо, треба бирати мале произвођаче хране који су посвећени принципима одрживог развоја. • Свако може бити промотер здравих принципа исхране – у својој породици, у непосредном окружењу, у заједници! |
Светски дан менталног здравља Брига о менталном здрављу: нека то постане стварност за све2021-10-08 11:55:52 |
 Општи циљ Светског дана менталног здравља (10. октобра) је подизање свести о проблемима менталног здравља широм света и мобилизација капацитета за подршку менталном здрављу.Пандемија вируса COVID-19, која траје више од 18 месеци, имала је велики утицај на ментално здравље људи, у целом свету. Посебно су погођени здравствени и други радници на првој линији, студенти, људи који живе сами и они са већ постојећим менталним обољењима. Истовремено, здравствене услуге за менталне поремећаје значајно су угрожене током пандемије.Због противепидемијских мера велики број људи је увео значајне промене своје дневне рутине, као што је рад од куће, привремена незапосленост, школовање деце од куће и недостатак физичког контакта са члановима породице, пријатељима и колегама. Изазов за све нас је прилагођавање променама у начину живота, сузбијање страха од заразе вирусом и брига о људима који су нам блиски, посебно о особама из рањивих категорија, као што су и особе са менталним болестима. Постоји много начина да сачувамо ментално здравље и да помогнемо другима којима је потребна додатна подршка и нега. Савета који вам могу бити корисни: Уведите дневну рутину и пратите је; Устаните и идите на спавање сваки дан у исто време; Практикујте личну хигијену; Једите редовно, у одређено време и трудите се да оброци буду здрави; Редовно вежбајте; Одредите време за рад и време за одмор; Одвојите време за ствари у којима уживате; Смањите број извора вести и учесталост читања или слушања вести због којих се осећате узнемирено; Останите у сталном контакту са људима који су вам блиски, путем телефона и друштвених мрежа; Научите нешто ново (нови језика, свирање, шах...) У Републици Србији је у циљу очувања менталног здравља у време пандемије COVID-19 отворена Национална телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке свим грађанима којима је потребна. Телефон за психосоцијалну помоћ грађанима 0800 309 309 је бесплатан и доступан нон-стоп од 00 до 24 часа са свих мобилних и фиксних мрежа. |
Национална недеља промоције дојења „Дојење је наша заједничка одговорност“2021-10-04 12:32:17 |
 Четрдесета недеља у години, која симболично представља трајање трудноће, обележава се као Национална недеља промоције дојења. Oве године то је недеља од 3-10. октобра 2021. године. Активности које се, тим поводоим предузимају имају за циљ да информишу становништво о значају дојења, утичу на то да се дојење уврсти у јавно здравствену политику и програме и подстичу праксу дојења. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године. Не само састав већ је и количина млека прилагођена узрасту детета и његовим потребама и зато мајчино млеко представља стандард исхране! Мајчино млеко садржи све што је потребно за физички, психички, социјални, емоционални и сазнајни развој, развој свих чула (вид, мирис, слух, додир, укус) и интелигенције (говора и језика) и штити од многих инфекција и алергија. Дојење је много више од храњења. То је процес узајамности. Сисањем дете, осим што задовољава потребу за храном, остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Мајка док доји, одмара се, штеди време и новац, смањује се ризик за настанак шећерне болести, болести срца и малигних болести. Подржимо мајке које доје своју децу. |
Светски дан срца - 29. септембар 20212021-09-29 14:20:54 |
 Установљен од стране Светске федерације за срце, Светски дан срца обележава се више од 20 година уназад и упозорава људе широм света да су кардиоваскуларне болести, укључујући срчане болести и мождани удар, водећи узрок смрти, који одузима више од 18 милиона живота сваке године.
Основни смисао и сврха обележавања је да се подстакну активности на контроли фактора ризика, попут употребе дувана, нездраве исхране и физичке неактивности, чиме би се могло избећи најмање 80% превремених смрти од ових болести.
И ове године, Дом здравља Младеновац придружио се међународној кампањи за здравље срца, под слоганом: КОРИСТИ СРЦЕ БИРАЈ ЗДРАВО. |
| < предходна123456789101112131415161718следећа |
