Светски дан хране ове године се обележава под слоганом „Право на храну – за бољи живот и бољу будућност“ Глобална кампања ове године посвећена је праву на храну свих људи на планети, како би свима био омогућен здравији живот, боља и перспективнија будућност.
Храна је трећа најосновнија људска потреба после ваздуха и воде – нема сумње да свако треба да има право на адекватну храну. Право на храну, живот и слободу, рад и образовање неприкосновена су права сваког човека на планети, дефинисана и у Универзалној декларацији о људским правима.
Пољопривредници широм света производе довољно, па и више хране него што је неопходно да се прехрани целокупна популација, а опет – проблем глади у свету перзистира без наде да ће скоро бити искорењен. И поред задовољавајућих укупних приноса глобално, преко 2,8 милијарди људи на свету не може себи да приушти здраву храну. За то су у доброј мери одговорне продужене кризе, вођене комбинацијом сукоба, екстремних временских прилика и економских удара на поједине делове света, земље или категорије становништва, што чини да се око 733 милиона људи суочава се са проблемом глади и неухрањености.
Нездрава исхрана је универзални узрок свих облика поремећаја ухрањености, како потхрањености и недостатака микронутријената, тако и гојазности, која је јавноздравствени проблем који поприма пандемијске размере, чиме се у последњим деценијама „брише“ разлика између различитих делова света и друштвених слојева. Чињеница је да је 22,3% деце испод 5 година старости је прениско за своју узраст, а 6,8% њих је премршаво за своју висину док је, с друге стране, у 2022. години чак 2,5 милијарде одраслих спадало је у групу прекомерно ухрањених, 890 милиона старијих од 18 година је било гојазно, а чак 37 милиона деце узраста до 5 година је било прекомерно ухрањено.
Право на храну значи да сви треба да будемо у могућности да уживамо у хранљивим намирницама како бисмо могли да растемо и живимо активним животом!

Ove godine obeležava se pod sloganom: „Promocija mentalnog zdravlja na radnom mestu“. Ova tema naglašava izuzetnu važnost mentalnog zdravlja u profesionalnom okruženju, zalažući se za radno okruženje u kome je mentalno zdravlje prioritet, zaštićeno i promovisano.
Mentalno zdravlje nije samo odsustvo poremećaja, mentalno zdravlje je stanje mentalnog blagostanja koje omogućava ljudima da se na efikasan način izbore sa životnim stresovima, da ostvare svoje sposobnosti, da produktivno uče i rade, i da doprinose svojoj zajednici i društvu u celini.
Rad je društvena odrednica mentalnog zdravlja. Bezbedno i podržavajuće radno okruženje može delovati kao zaštitni faktor za mentalno zdravlje, pošto doprinosi čovekovom osećaju postignuća, samopouzdanju, a takođe doprinosi i oporavku i inkluziji ljudi sa psihosocijalnim invaliditetom. Međutim, loša organizacija i uslovi rada, opasna radna sredina, loši radni odnosi, uključujući uznemiravanje, stigmu, diskriminaciju, ili nezaposlenost – i produžena izloženost ovim negativnim uslovima rada – mogu značajno doprineti pogoršanju mentalnog zdravlja ili pogoršati postojeća stanja mentalnog zdravlja, i negativno uticati na ukupan kvalitet života i posledično na učešće ili produktivnost.
Deset najčešćih psihosocijalnih faktora koji predstavljaju rizik za mentalno zdravlje na poslu:
▶Sadržaj rada/dizajn zadatka: npr. nedostatak raznovrsnosti ili kratki ciklusi rada, fragmentiran ili besmislen rad, nedovoljno korišćenje veština, velika neizvesnost;
▶Obim posla i tempo rada: npr. preopterećenost poslom ili nedostatak radnih zadataka, pritisak i stalno podvrgavanje rokovima;
▶Raspored rada: npr. rad u smenama, noćne smene, nefleksibilan raspored rada, produženo radno vreme;
▶Kontrola: npr. malo učešće u donošenju odluka, nedostatak kontrole nad načinom i tempom rada;
▶Okruženje i oprema: npr. neadekvatna dostupnost, prikladnost ili održavanje opreme; loši uslovi radnog okruženja kao što je nedostatak prostora, loše osvetljenje, prekomerna buka;
▶Organizaciona kultura i funkcija: npr. loša komunikacija, nizak nivo podrške za rešavanje problema i lični razvoj, nedostatak definicije ili sporazum o organizacionim ciljevima, promene u organizaciji; velika konkurencija za oskudne resurse, previše složena birokratija;
▶Međuljudski odnosi na poslu: npr. društvena ili fizička izolacija, loši odnosi sa nadređenima, međuljudski sukobi, nedostatak (percipirane, stvarne) društvene podrške; maltretiranje, uznemiravanje, mobing;
▶Uloga u organizaciji:npr. dvosmislenost uloga, konflikt uloga i odgovornost za druge ljude;
▶Razvoj karijere: npr. stagnacija i neizvesnost u karijeri, nedovoljno ili preterano napredovanje, loša plata, nesigurnost posla, niska socijalna vrednost rada;
▶Odnos posla i privatnog života npr. suprotstavljeni zahtevi posla i kuće, nedostatak podrške ukućana, prevelika udaljenost radnog mesta od doma (česta poslovna putovanja, rad u drugom mestu i sl,) .