Сва саопштења Дом здравља Младеновац
Међународни дан деце оболеле од рака – 15. фебруар 2026.2026-02-13 08:08:30
Међународни дан деце оболеле од рака установљен је 2002. године, а у Републици Србији обележава се од 2013. године. Процењује се да на глобалном нивоу сваке године око 400.000 деце узраста 0–19 година добије дијагнозу малигне болести. Најчешће малигне болести у дечјем узрасту су: леукемије, тумори мозга, лимфоми, неуробластом, Вилмсов тумор.Захваљујући напретку у медицини, преживљавање деце оболеле од рака у високоразвијеним земљама прелази 80%, што јасно потврђује значај ране дијагнозе и приступа савременом лечењу. Концепт раног откривања обухвата подизање свести родитеља и здравствених радника о раним симптомима, правовремену клиничку процену и брз приступ неопходној терапији. Унапређење раног откривања малигних болести код деце, као и обезбеђивање правовремене и доступне дијагностике и лечења, остају кључни циљеви у борби против рака у дечјем узрасту. Подршка породицама, јачање улоге здравствених радника и активна улога заједнице доприносе стварању система који деци оболелој од рака обезбеђује једнаке шансе за излечење и квалитетан живот. Текућа кампања под слоганом „ Подстицај на акцију“ наглашава потребу за конкретним корацима ка побољшању доступности дијагностике, лечења и психосоцијалне подршке, уз укључивање свих релевантних актера – здравствених система, стручњака, породица и заједнице у целини.
14.11.2025. године-СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ШЕЋЕРНЕ БОЛЕСТИ2025-11-13 14:47:44
Шећерна болест (Diabetes mellitus) представља једну од најзначајнијих хроничних незаразних болести нашег доба, са растућим утицајем на друштва и здравствене системе. Оптерећење дијабетесом у свету показује растући тренд . У периоду 1980-2014 године, број особа са дијабетесом у свету порастао је са 108 милиона на 422 милиона. Додатно, у периоду од 20 посматраних година (2000-2019), опажа се и пораст смртности од дијабетеса од 3%.
Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије за 2019. годину, 8,3% старијих од 20 година изјавило је да има шећерну болест, што представља пораст у односу на истраживање из 2006. године, када је овај удео износио 5,3%. Спречавање развоја типа 2 дијабетеса може се постићи једноставним интервенцијама у животном стилу: Достизање и одржавање здраве телесне масе; Физичка активност; Здрава исхран; Престанак (или незапочињање) пушења. Ипак, за постизање свеобухватних резултата на нивоу шире заједнице, потребан је нешто другачији приступ. Зза постизање трајних резултата на нивоу популације потребно је спровести акцију на више нивоа, у оквирима целог друштва, посветити пажњу захтевима различитих популационих група, адекватно програмски циљати популације у високом ризику као и општу популацију са нижим ризиком за развој шећерне болести. Светски дан борбе против шећерне болести треба све да нас подсети на значај превенције типа 2 дијабетеса .
Дом здравља Младеновац је, за овај значајан датум организовао акцију у згради Техничке школе. Акција је намењена свим запосленима у Техничкој школи и Гимназији, а пружа могућност да се измери : крвни притисак, ниво шећера у крви, телесна тежина и висина и путем упитника одреди ризик за дијабетес тип 2. Уз здравственопромотивни материјал заинтересовани ће моћи да добију савет од здравствених радника Дома здравља Младеновац.
Светски дан хране – 16. Октобар 2025.године2025-10-16 09:33:05
Oбележава се од 1981. године, у преко 150 земаља света. Циљ свих активности је подизање свести јавности о глобалним проблемима какви су глад, сиромаштво и одржива производња хране. Неравнотежа у доступности здравој храни има за последицу, на једној страни оне који немају довољно хране и на другој страни оне који имају и превише и хране се неправилно. У прилог томе говоре подаци да је око 900 милиона одраслих гојазно, а 35,5 милиона деце испод 5 година има прекомерну телесну масу. На другој страни 673 милиона људи на свету гладује. Слоган овогодишњих активности је :„Руку под руку за бољу храну и бољу будућност“.
Дом здравља Младеновац је организовао акцију у којој учествују ученици 6. разреда свих основних школа у нашој општини. Циљ нам је да помоћу упитника сазнамо навике у исхрани ученика 6. разреда, а да кроз радионице укажемо на лоше навике и сугеришемо на усвајање принципа правилне исхране. Све школе су се одазвале позиву за учешће у акцији, делегирале своје представнике ученика 6. разреда, да заједно учинимо корак ка правилној исхрани и очувању здравља.
29.септембар - СВЕТСКИ ДАН СРЦА-СВАКИ ДАН ЗА ЗДРАВО СРЦЕ2025-09-29 09:09:23
Циљ Светског дана срца је да охрабрити што већи број појединаца да доносе праве одлуке у погледу здравих навика које могу спречити и одложити појаву болести срца и крвних судова.
Поруке Светске федерације за срце су: Будимо хумани-помозимо да се побољша приступ лечењу и подршци за оболеле од КВБ ; Срцем за здраву планету - шетња или вожња бицикла, уместо коришћења аутомобила; Да свако од нас оствари свој пун потенцијал, без стреса-смањимо психолошки стрес јер он може дуплирати ризик од добијања срчаног удара - физичке вежбе, медитација, опуштање, довољно квалитетног сна
Око 17,9 милиона људи је у 2019. на глобалном плану умрло од ових стања, што представља око 32% свих смртних исхода . Око ¾ смрти од болести срца и крвних судова забележено је у земљама са ниским и средњим приходима . Подаци из 2024. године говоре да је у нашој земљи, број умрлих од болести система крвотока износио 46 841 (21285 мушкараца и 25556 жена), што је чинило око 47,7% свих смртних исхода .
Фактори ризика за болести срца: 1.Употреба дувана и изложеност дуванском диму; 2. Неправилна исхрана; 3.Физичка неактивност; 4. Гојазност; 5.Повишен крвни притисак; 6.Повишен холестерол у крви; 7.Дијабетес; 8.Загађење ваздуха; 9.Конзумирање алкохола
Контролом фактора ризика може се избећи најмање 80% превремених смрти од болести срца и крвних судова!
1.Спречите младе да почну да користе дуван, 2.Промовишите престанак пушења међу одраслима и младима, 3.Смањите изложеност људи пасивном пушењу, 4.Прилагодите исхрану нивоу и врсти активности и старосној доби, 5.Уносите више свежег воћа и поврћа, мање соли, шећера и масти, 6.Охрабрите децу да пију воду уместо заслађених напитака , 7.Учините физичку активност свакодневном рутином , 8.Заговарајте више места на којима људи могу бити активни(стазе за пешачење, вожњу бицикла...)
Светски дан срца је прилика да сви застанемо и размислимо како најбоље да допринесемо бољем здрављу, како свог, тако и сваког срца које куца.
26.септембар -СВЕТСКИ ДАН КОНТРАЦЕПЦИЈЕ2025-09-26 08:48:13
Активности које се предузимају на овај значајан датум имају за циљ да подигну свест о значају употребе различитих метода контрацепције, као и да истакну важност одговорног сексуалног понашања. Контрацепција је скуп метода и средстава који спречавају зачеће, тј. нежељену трудноћу. Употреба контрацептивних средстава штити и од полно преносивих инфекција.
Неодвојиви део кампање о контрацепцији је и планирање породице. Планирање породице омогућава појединцима да планирају и остваре жељени број деце као и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Добробити ефикасног планирања трудноће тичу се првенствено жена и деце. Жене чувају плодност и унапређују опште здравље. Деца из планираних трудноћа имају боље здравље и брже напредују . Планирање породице утиче позитивно и на мушкарце, управо јер доприноси равноправности у партнерским односима и подели одговорности за сексуално и репродуктивно понашање. Породице у којима се не рађа стихијски већ планирано, имају хармоничније односе и њихови чланови су боље међусобно повезани. Жена савременог доба има потребу и право да буде ослобођена страховања и суочавања са непланираном и нежељеном трудноћом. Непланирана трудноћа угрожава физичко и психичко здравље жене и смањује могућност за рађање здравог новорођенчета као и његов оптимални телесни и ментални развој. Само у Београду је број абортуса у 2024. години износио 3208. Становништво у Републици Србији претежно примењује традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности често се суочава са нежељеном трудноћом и прибегава индукованом абортусу. Проценат жена узраста 15-49 година које су удате или живе у ванбрачној заједници које су користиле савремене методе контрацепције је 34,8%. Традиционалне методе контрацепције је користило 17,1% жена узраста од 15 до 49 година. 64,5% ученика I разреда средње школе су користили кондом приликом последњег сексуалног односа. 13,2% их је као метод заштите приликом последњег односа користило пилуле за контрацепцију .Право на сексуално и репродуктивно здравље једно је од основних људских права и омогућава безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, без принуде и насиља, без страха од инфекција и трудноће и контролу плодности на начин који не изазива неповољне или опасне последице.
22.Септембар- СВЕТСКИ ДАН ПОДИЗАЊА СВЕСТИ О ПРЕВЕНЦИЈИ ПАДОВА2025-09-22 14:05:10
ПАД је други водећи узрок смрти и најчешћи начин повређивања -свака друга повреда је последица пада.Најчешће се дешавају код куће, жене падају чешће и ризик од пада знатно расте са старошћу (свака трећа осбо сатрија од 65 год. и свака друга особа старија од 85 год. )
ФАКТОРИ РИЗИКА : 1. БИОЛОШКИ (Старост, пол, раса, Губитак мишићне снаге доњих екстремитета , Ослабљена равнотежа и координација , Проблеми са видом и слухом, Болови у стопалима, Мањак витамина Д, Акутне или хроничне болести (Паркинсонова болест, артритис, деменција, остепороза...) . 2. СОЦИОЕКОНОМСКИ (Нижи приходи и ниво образовања, Неадекватни услови становања, Недостатак социјалних интеракција, Ограничен приступ службама (здравстена, социјална), Недостастак ресурса у заједници . 3.ОКОЛИНСКИ- У кући (Неадекватно осветљење, Недостатак рукохвата у купатилу и на степеништу, Клизави подови и степенице, Лабави теписи, простирке, Неред ); На улици (Испуцали, неравни тротоари, Лоша јавна расвета, Препреке- канте, жардињере ). 4. ПОНАШАЊЕ (Неадекватна обућа и одећа, Историја претходног пада, Злоупотреба алкохола, Неадекватна исхрана, Физичка неактивност, Употреба 3 или више лекова (седативи, антихипертензиви, антидијабетици...) ,Страх од пада .
ПОСЛЕДИЦЕ ПАДОВА : Смртни исход; Повреде (ПРЕЛОМ КУКА (најчешћа)Повреде главе, Повреде рамена ); Бол ; „Post Fall“ Синдром ( Ограничена покретљивост , Ограничење свакодневних активности , Зависност, Депресија , Збуњеност); Губитак самопоуздања (Страх од поновног пада ,Мање социјалних интеракција ); Економско оптерећење ; Продужена/ дуготрајна здравствена нега ; Оптерећење породице ; Инвалидност
КАКО ДА СПРЕЧИМО ПАДОВЕ? 1.ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И ВЕЖБЕ ЗА ПОБОЉШАЊЕ РАВНОТЕЖЕ И СНАГЕ; 2.УПОТРЕБА АДЕКВАТНЕ ОБУЋЕ; 3.КРЕТАЊЕ У СПОЉАШЊЕМ ОКРУЖЕЊУ; 4.ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ДОМА; 5.РЕДОВНИ ЛЕКАРСКИ ПРЕГЛЕДИ:
ПРЕПОЗНАВАЊЕМ ФАКТОРА РИЗИКА НА ВРЕМЕ МОЖЕМО СПРЕЧИТИ ПАДОВЕ !
22.Септембар- СВЕТСКИ ДАН ПОДИЗАЊА СВЕСТИ О ПРЕВЕНЦИЈИ ПАДОВА 2025-09-22 14:01:09
ПАД је други водећи узрок смрти и најчешћи начин повређивања -свака друга повреда је последица пада.Најчешће се дешавају код куће, жене падају чешће и ризик од пада знатно расте са старошћу (свака трећа осбо сатрија од 65 год. и свака друга особа старија од 85 год. )
ФАКТОРИ РИЗИКА : 1. БИОЛОШКИ (Старост, пол, раса, Губитак мишићне снаге доњих екстремитета , Ослабљена равнотежа и координација , Проблеми са видом и слухом, Болови у стопалима, Мањак витамина Д, Акутне или хроничне болести (Паркинсонова болест, артритис, деменција, остепороза...) . 2. СОЦИОЕКОНОМСКИ (Нижи приходи и ниво образовања, Неадекватни услови становања, Недостатак социјалних интеракција, Ограничен приступ службама (здравстена, социјална), Недостастак ресурса у заједници . 3.ОКОЛИНСКИ- У кући (Неадекватно осветљење, Недостатак рукохвата у купатилу и на степеништу, Клизави подови и степенице, Лабави теписи, простирке, Неред ); На улици (Испуцали, неравни тротоари, Лоша јавна расвета, Препреке- канте, жардињере ). 4. ПОНАШАЊЕ (Неадекватна обућа и одећа, Историја претходног пада, Злоупотреба алкохола, Неадекватна исхрана, Физичка неактивност, Употреба 3 или више лекова (седативи, антихипертензиви, антидијабетици...) ,Страх од пада .
ПОСЛЕДИЦЕ ПАДОВА : Смртни исход; Повреде (ПРЕЛОМ КУКА (најчешћа)Повреде главе, Повреде рамена ); Бол ; „Post Fall“ Синдром ( Ограничена покретљивост , Ограничење свакодневних активности , Зависност, Депресија , Збуњеност); Губитак самопоуздања (Страх од поновног пада ,Мање социјалних интеракција ); Економско оптерећење ; Продужена/ дуготрајна здравствена нега ; Оптерећење породице ; Инвалидност
КАКО ДА СПРЕЧИМО ПАДОВЕ? 1.ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И ВЕЖБЕ ЗА ПОБОЉШАЊЕ РАВНОТЕЖЕ И СНАГЕ; 2.УПОТРЕБА АДЕКВАТНЕ ОБУЋЕ; 3.КРЕТАЊЕ У СПОЉАШЊЕМ ОКРУЖЕЊУ; 4.ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ДОМА; 5.РЕДОВНИ ЛЕКАРСКИ ПРЕГЛЕДИ:
ПРЕПОЗНАВАЊЕМ ФАКТОРА РИЗИКА НА ВРЕМЕ МОЖЕМО СПРЕЧИТИ ПАДОВЕ !
ЗАШТИТИТЕ СЕ ОД ВРУЋИНЕ И ВИСОКИХ ТЕМПЕРАТУРА2025-07-21 10:42:04
Високе температуре и велика влажност ваздуха, којима смо лети веома често изложени, представљају озбиљну претњу по здравље, нарочито уколико трају више дана узастопно,
( у виду тзв «топлотних таласа»). Бројне су здравствене тегобе које могу настати као последица деловања високих температура, попут топлотног осипа, едема, синкопе, грчева или топлотне слабости. Стања која највише брину јесу сунчаница и топлотни удар, због компликација које могу изазвати.
ПРИДРЖАВАЊЕМ ЈЕДНОСТАВНИХ САВЕТА МОЖЕТЕ НА ВРЕМЕ СПРЕЧИТИ НАСТАНАК ЗДРАВСТВЕНИХ ТЕГОБА УЗРОКОВАНИХ ВРУЋИНОМ И ВИСОКИМ ТЕМПЕРАТУРАМА :
 СКЛОНИТЕ СЕ СА СУНЦА! Уколико није неопходно, немојте се излагати високим спољашњим температурама и покушајте да избегнете боравак на отвореном у најтоплијем делу дана (10.00 - 17.00ч).
 ИЗБЕГАВАЈТЕ ВЕЛИКИ ФИЗИЧКИ НАПОР! Они који морају да обављају физичке послове, препоручљиво је да то чине у току најсвежијег дела дана - у раним јутарњим часовима (од четири до седам ујутру).Избегавајте вежбање на отвореном у току најтоплијег дела дана.
 АДЕКВАТНО СЕ ОБУЦИТЕ• Носите лагану, широку одећу светлих боја, од природних материјала!Носите шешир или капу са широким ободом. Носите наочаре за сунце са одговарајућим УВ филтерима.
 РАСХЛАДИТЕ СЕ! Расхладите тело повременим туширањем или купањем у млакој води.
 ПИЈТЕ ДОВОЉНО ТЕЧНОСТИ!Редовно уносите течност - пре свега воду. Супе, млаки чајеви и свежи воћни сокови су такође добар извор течности и енергије у топлим летњим данима. Увек носите воду са собом када боравите на отвореном.
 АДЕКВАТНО СЕ ХРАНИТЕ! • Једите чешће, мање оброке.Оброци треба да буду лагани - избегавајте пржену, засољену, масну храну и храну богату беланчевинама.
Узимајте више сезонског воћа и поврћа. Избегавајте алкохол, газиране напитке и напитке са превише кофеина и шећера.
 ПОСЕБАН ОПРЕЗ КОД УЗИМАЊА ЛЕКОВА! Уколико имате неку од хроничних болести и узимате лекове, будите опрезни и проверите са својим лекаром утицај топлоте на деловање лекова и могуће погоршање болести.
 РАСХЛАДИТЕ ПРОСТОР У КОМЕ БОРАВИТЕ! • Дом и радне просторије обавезно адекватно расхлађујте, тако да температура у просторијама у којима боравите не прелази 30⁰С у току дана, односно 24⁰С у току ноћи.Уколико немате клима уређај у свом дому или на радном месту, у раним јутарњим сатима отворите сва врата и прозоре како бисте простор адекватно проветрили и расхладили, а затим спустите ролетне и затворите врата и прозоре на сунчаној страни, како би у просторије улазило што мање топлоте.У току ноћи држите прозоре отвореним. Многи електрични уређаји додатно ослобађају топлоту и греју околни ваздух - за време великих врућина искључите из струје све оне уређаје које не користите.
предходна123456789101112131415161718192021следећа