Светски дан хране 2021. Производња хране и будућност планете су (и) у нашим рукама2021-10-15 10:09:31 |
|
|---|---|
 Пандемија COVID-19, у протекле две године, уверила нас је да је здравље неопходан услов опстанка и напретка друштва на свим нивоима, али када је здрављр нарушено представља озбиљан фактор дестабилизације и неизвесности. Ова пандемија несумњиво има несагледиве последице и у области доступности и безбедности хране широм света. Таква ситуација би могла да утиче на повећање броја гладних у свету, са постојећих 690 милиона за још100 милиона људи. За то време око 14% глобално произведених намирница пропада услед неадекватне производње, чувања, транспорта, а чак 17% хране која дође до крајњих потрошача никад не буде искоришћена– буде бачена.Такође, процењује се да чак око 3 милијарде људи нема довољне количине здраве хране, а да око 10% светске популације користи храну која је загађена бактеријама, вирусима, паразитима или хемикалијама.С друге стране, актуелна пандемија није потиснула неке друге, проблеме, као што је проблем прекомерне тежине или гојазности, јер у свету и даље скоро 2 милијарде људи има прекомерну тежину или је гојазно. Чињенице да мали прозвођачи производе више од 33% светских количина намирница, као и да системи производње хране широм света упошљавају око милијарду људи - указују на важност уређења и унапређења ове делатности, нарочито у актуелним, пандемијским околностима. СВИ МИ, СВАКОГ ДАНА можемо бити носиоци промена у системима производње хране. • Увек треба бирати разноврсне свеже намирнице уместо високообрађених. • Можемо обогатити своју исхрану протеинима из биљака, нпр. из коштуњавог воћа или махунарки. Ове намирнице су јефтиније од животињских протеина, а притом су и неупоредиво мање шкодљиве по нашу планету. • Можемо добро испланирати сваку куповину намирница и припрему хране – тако да избегнемо стварање вишкова, пропадање и бацање хране. • Кад год можемо, треба бирати мале произвођаче хране који су посвећени принципима одрживог развоја. • Свако може бити промотер здравих принципа исхране – у својој породици, у непосредном окружењу, у заједници! |
Светски дан менталног здравља Брига о менталном здрављу: нека то постане стварност за све2021-10-08 11:55:52 |
 Општи циљ Светског дана менталног здравља (10. октобра) је подизање свести о проблемима менталног здравља широм света и мобилизација капацитета за подршку менталном здрављу.Пандемија вируса COVID-19, која траје више од 18 месеци, имала је велики утицај на ментално здравље људи, у целом свету. Посебно су погођени здравствени и други радници на првој линији, студенти, људи који живе сами и они са већ постојећим менталним обољењима. Истовремено, здравствене услуге за менталне поремећаје значајно су угрожене током пандемије.Због противепидемијских мера велики број људи је увео значајне промене своје дневне рутине, као што је рад од куће, привремена незапосленост, школовање деце од куће и недостатак физичког контакта са члановима породице, пријатељима и колегама. Изазов за све нас је прилагођавање променама у начину живота, сузбијање страха од заразе вирусом и брига о људима који су нам блиски, посебно о особама из рањивих категорија, као што су и особе са менталним болестима. Постоји много начина да сачувамо ментално здравље и да помогнемо другима којима је потребна додатна подршка и нега. Савета који вам могу бити корисни: Уведите дневну рутину и пратите је; Устаните и идите на спавање сваки дан у исто време; Практикујте личну хигијену; Једите редовно, у одређено време и трудите се да оброци буду здрави; Редовно вежбајте; Одредите време за рад и време за одмор; Одвојите време за ствари у којима уживате; Смањите број извора вести и учесталост читања или слушања вести због којих се осећате узнемирено; Останите у сталном контакту са људима који су вам блиски, путем телефона и друштвених мрежа; Научите нешто ново (нови језика, свирање, шах...) У Републици Србији је у циљу очувања менталног здравља у време пандемије COVID-19 отворена Национална телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке свим грађанима којима је потребна. Телефон за психосоцијалну помоћ грађанима 0800 309 309 је бесплатан и доступан нон-стоп од 00 до 24 часа са свих мобилних и фиксних мрежа. |
Национална недеља промоције дојења „Дојење је наша заједничка одговорност“2021-10-04 12:32:17 |
 Четрдесета недеља у години, која симболично представља трајање трудноће, обележава се као Национална недеља промоције дојења. Oве године то је недеља од 3-10. октобра 2021. године. Активности које се, тим поводоим предузимају имају за циљ да информишу становништво о значају дојења, утичу на то да се дојење уврсти у јавно здравствену политику и програме и подстичу праксу дојења. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године. Не само састав већ је и количина млека прилагођена узрасту детета и његовим потребама и зато мајчино млеко представља стандард исхране! Мајчино млеко садржи све што је потребно за физички, психички, социјални, емоционални и сазнајни развој, развој свих чула (вид, мирис, слух, додир, укус) и интелигенције (говора и језика) и штити од многих инфекција и алергија. Дојење је много више од храњења. То је процес узајамности. Сисањем дете, осим што задовољава потребу за храном, остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Мајка док доји, одмара се, штеди време и новац, смањује се ризик за настанак шећерне болести, болести срца и малигних болести. Подржимо мајке које доје своју децу. |
Светски дан срца - 29. септембар 20212021-09-29 14:20:54 |
 Установљен од стране Светске федерације за срце, Светски дан срца обележава се више од 20 година уназад и упозорава људе широм света да су кардиоваскуларне болести, укључујући срчане болести и мождани удар, водећи узрок смрти, који одузима више од 18 милиона живота сваке године.
Основни смисао и сврха обележавања је да се подстакну активности на контроли фактора ризика, попут употребе дувана, нездраве исхране и физичке неактивности, чиме би се могло избећи најмање 80% превремених смрти од ових болести.
И ове године, Дом здравља Младеновац придружио се међународној кампањи за здравље срца, под слоганом: КОРИСТИ СРЦЕ БИРАЈ ЗДРАВО. |
31. мај – Светски дан без дувана " ДОНЕСИ ОДЛУКУ – ОСТАВИ ДУВАН!"2021-05-28 11:33:39 |
 Пушење дувана је значајан фактор ризика за настанак најчешћих масовних незаразних болести, као што су малигне болести и болести срца и крвних судова. Како би се указало на размере епидемије употребе дувана и на опасност од превремених смрти и настанка болести којима он доприноси, Светска здравствена организација је 1988.прогласила 31. мај Светским даном без дувана.Ове године, тема Светског дана без дувана је “Донеси одлуку – остави дуван”, јер од 1,3 милијарде пушача на свету, око 60% би желело да се одрекне ове штетне навике. Проиблем је што само око 30% тих пушача има приступ службама које би им омогућиле адекватну подршку у савладавању како физичке тако и психичке компоненте никотинске зависности. Одвикавање од пушења је управо сада важније него икад, јер пушачи имају већу вероватноћу да добију тешки облик COVID-19 него непушачи. С друге стране, престанак пушења у компликованим животним околностима изазваним пандемијом, представља посебно тежак животни изазов. Жудња за цигаретом појачава се у условима повећаног стреса. Покушајте да ту јаку жудњу савладате следећим активностима: Одлагање: Одложите пушење колико год можете пре него што ћете попустити својо ј жудњи за цигаретом.Дубоко дисање: Удахните дубоко 10 пута како би сте се опустили док жеља за цигаретом неп рође.Пијење воде: Вода за пиће је здрава алтернатива цигаретама.Одвраћање пажње: Урадите нешто друго да би сте себи одвратили пажњу од цигарете – истуширајте се, читајте, шетајте, слушајтемузику!
Здравствени ефекти престанка пушења:
• Након 20 минута: крвни притисак и пулс се стабилизују
• Након 12 сати: ниво угљен-моноксида у крвотоку пада на нормалу
• У року од 2-12 недеља: циркулација се побољшава и функција плућа се повећава
• После 1-9 месеци: кашаљ и отежано дисање се смањују.
• Након 5-15 година: ризик од инфаркта се смањује за 50%
• Након 10 година: ризик од рака плућа се смањује за 50%
• Након 15 година: ризик од кардиоваскуларних болести смањује се на онај као код непушача.
ДОНЕСИТЕ ОДЛУКУ!
|
10.мај - Међународни дан физичке активности 2021-05-19 11:48:17 |
 Овај дан обележава се под слоганом „КРЕТАЊЕМ ДО ЗДРАВЉА“
Физичка неактивност је идентификована као четврти водећи фактор ризика за обољевање и умирање од масовних незаразних обољења.
Препоручени нивои физичка активност зависи од узраста.
За правилан развој и очување здравља деце и младих од 5-17 година физичка активност укључује игру, спорт, рекреацију, физичко васпитање или планирано вежбање, у контексту породичних, школских и друштвених активности. Препоручују се: свакодневна физичка активност најмање 60 минута. Физичка активност дужа од 60 минута дневно обезбедиће додатне користи за здравље . Већина свакодневне физичке активности треба да буде на отвореном.
За одрасле старосне групе од 18–64 године препоручују се: најмање 150 минута аеробних физичких активности, умереног интензитета или најмање 75 минута аеробне физичке активности интензивног интензитета, током недеље. Активности треба изводити у налетима у трајању од најмање 10 минута. За додатне здравствене користи, одрасли треба да повећају своју физичку активност умереног интензитета на 300 минута недељно или 150 минута снажног физичког оптерећења.
За одрасле, старости 65 и више година, препоручује се најмање 150 минута аеробних физичких активности, умереног интензитета или најмање 75 минута интензивне физичке активности. Одрасли ове старосне групе слабе покретљивости треба да обављају физичке активности како би побољшали равнотежу и спречити пад. Ако се препоручена физичка активност не може спроводити, због здравственог стања, требало би је ускладити са могућностима.
У свим старосним групама, физичка активност је кретање ка здрављу.
|
ОКТОБАР – МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ2020-10-29 08:51:53 |
 „Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност.”Светски дан хране, 16. октобар, обележава са циљем да се ојачају прехрамбених система и смањењи број гладних у свету. Треба имати на уму да преко две милијарде људи нема приступ довољној количини здравствено безбедне хране, да пандемијаCOVID-19 повећава број гладних, да неухрањеност, као и прекомерна ухрањеност и гојазност, утичу на глобалну економију. Очување приступа здравствено безбедној храни јесте и остаје део одговора на пандемију COVID-19, посебно за сиромашне земље у којима је пандемија довела до још израженије економске кризе. У овом тренутку је важно обезбедити подршку херојима хране – пољопривредницима и свим запосленима у ланцу производње хране који омогућавају безбедан пут хране од њиве до трпезе. Време је за акцију. Потребно је да узгајамо разноврсну храну, јер од око 30.000 јестивих биљака, данас 66% укупних усева чини само девет биљних врста. Потребно је да се ојачају системи производње хране и повећа отпорност система за производњу хране на растуће изазове укључујући климатске промене. Потребно је омогућити да здравствено безбедна храна одговарајуће хранљиве вредности буде доступна свима, као и да се обезбеди достојанствен живот радницима запосленим у производњи хране. Наше активности данас наша су будућност |
Национална недеља промоције дојења, 28. септембар – 4. октобар 2020. године „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ – ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТ2020-09-29 14:47:19 |
 У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће. Циљ кампање је скретање пажње на значај дојења у обезбеђењу оптималне исхране, правилног раста и развоја, за заштиту и унапређење здравља детета и мајке, заштиту животне средине, као и указивање на значај пружања подршке и помоћи трудницама и мајкама дојиљама да остваре успешно дојење. Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки . Начин на који се бебе хране утиче на очување наше планете. Мајчино млеко је природна, обновљива храна која штити животну средину, произведена и испоручена без загађења, паковања и отпада. Светска здравствена организација и UNICEF препоручују: • рано започињање дојења – први подој требало би да буде у року од једног сата од порођаја, • искључиво дојење током првих шест месеци живота, • континуирано дојење до друге године живота или дуже, уз увођење немлечне дохране у првих шест месеци живота. Дојење је једно од најбољих улагања за спашавање живота деце и побољшање здравственог, социјалног и економског развоја појединаца и нације |
| < предходна1234567891011121314151617181920следећа |
